Henry Miller
Henri Miler (Njujork, 26. decembar 1891 – Pasifik Palisejds, Kalifornija, 7. jun 1980) bio je američki pisac, esejista i slikar, poznat po svojoj izrazito autobiografskoj prozi koja je pomerala granice književnog prikazivanja seksualnosti, lične slobode i boemskog načina života. Odrastao je u Bruklinu, u porodici nemačkog porekla, i obavljao je razne poslove pre nego što se u potpunosti posvetio književnosti.
Prekretnica u njegovom životu nastupila je 1930. godine selidbom u Pariz, gde je živeo u oskudici, družio se sa umetnicima i piscima i razvio svoj prepoznatljiv književni stil. Tamo je upoznao spisateljicu Anais Nin, koja mu je postala bliska prijateljica i ključna ličnost u njegovom književnom krugu.
Međunarodnu pažnju stekao je romanom Rakova obratnica (1934), koji predstavlja radikalan spoj autobiografije, fikcije, eseja i erotske proze. Usledila su dela Crno proleće (1936) i Jarčeva obratnica (1939). Zbog eksplicitnog seksualnog sadržaja, njegova dela su decenijama bila zabranjivana ili ograničavana u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji. Sudski procesi u SAD povodom Rakove obratnice tokom šezdesetih godina odigrali su značajnu ulogu u proširivanju granica slobode književnog izražavanja.
Nakon povratka u Sjedinjene Države, Miler se nastanio u Kaliforniji. Svoja putovanja po Grčkoj pretočio je u delo Kolos iz Marusija, dok je život u Kaliforniji opisao u knjizi Big Sur i pomorandže Hijeronimusa Boša. Važno mesto zauzima i autobiografska trilogija Ružičasto razapinjanje, koju čine romani Seksus, Pleksus i Neksus.
Milerova proza spaja erotizam, humor, filozofska razmišljanja, društvenu kritiku i ispovednu autobiografiju. Pisao je protiv konformizma, materijalizma i građanskih društvenih normi, zalažući se za individualnu slobodu i kreativan život. Bavio se i akvarelom, smatrajući likovnu umetnost važnim delom svog stvaralaštva. Njegov nekonvencionalni stil snažno je uticao na bit-generaciju i američku kontrakulturu, a Henri Miler je ostao jedna od najprovokativnijih i najprepoznatljivijih književnih ličnosti 20. veka.
Naslovi u ponudi
Rakova obratnica
Das ist eine Anschuldigung, eine Verleumdung, eine persönliche Beleidigung. Dies ist kein Buch im üblichen Sinne des Wortes. Nein, das ist eine ständige Beleidigung, eine Spucke ins Gesicht der Kunst, ein Tritt in den Wind gegen Gott, den Menschen, das S
Rakova obratnica
Ovo je optužba, kleveta, osobna uvreda. Ovo nije knjiga, u običnom smislu te riječi. Ne, ovo je neprekidno vrijeđanje, ispljuvak u lice Umjetnosti, noga u tur Bogu, Čovjeku, Sudbini, Vremenu, Ljubavi, Ljepoti…čemu god hoćete.
Rakova obratnica
Das ist eine Anschuldigung, eine Verleumdung, eine persönliche Beleidigung. Dies ist kein Buch im üblichen Sinne des Wortes. Nein, das ist eine ständige Beleidigung, eine Spucke ins Gesicht der Kunst, ein Tritt in den Wind gegen Gott, den Menschen, das S
Rakova obratnica
Ovo je optužba, kleveta, lična uvreda. Ovo nije knjiga, u običnom smislu te reči. Ne, ovo je kontinuirana uvreda, pljuvanje u lice Umetnosti, udarac u zadnjicu Bogu, Čoveku, Sudbini, Vremenu, Ljubavi, Lepoti... šta god želite.
Ružičasto raspeće III: Nexus
„Neksus“ (1960), poslednji deo trilogije „Ružičasto raspeće“, nastavlja autobiografsku naraciju iz „Seksusa“ i „Pleksusa“. Roman prati Milerov alter ego u Njujorku 1920-ih, fokusirajući se na njegov unutrašnji razvoj, odnose i umetničku potragu.
Ružičasto raspeće II: Plexus
„Pleksus“ (1953), drugi deo trilogije, nastavlja autobiografsku priču započetu u „Seksusu“. Roman se fokusira na Milerov život u Njujorku 1920-ih, istražujući njegove umetničke težnje, odnose i borbu za slobodu od društvenih konvencija.