Kulturna istorija duše
Knjiga norveškog autora Ole Martina Hojstada pruža sveobuhvatan pregled razvoja koncepta duše kroz različite epohe i kulture. Autor istražuje kako je pojam duše evoluirao od antičkih vremena do modernih vremena.
Knjiga je struktuirana hronološki, počevši od antičkog sveta gde se koncept duše prvi put pojavljuje u Homerovim delima kao senka ili odraz života. Platonova filozofija produbljuje koncept psihe, predstavljajući dušu kao besmrtnu i božansku suštinu čoveka. Aristotel, s druge strane, pristupa duši kao obliku tela, povezujući je sa funkcijama života.
U srednjem veku, hrišćanska teologija, posebno kroz dela Svetog Avgustina, tumači dušu u kontekstu greha i spasenja, naglašavajući njen večni značaj. Renesansa donosi humanistički pristup, gde mislioci poput Montenja preispituju prirodu duše kroz prizmu skepticizma i individualizma. Rene Dekart uvodi dualizam tela i duše, postavljajući temelje za modernu filozofiju uma.
Høistad takođe istražuje percepciju duše u drugim kulturama, sa posebnim osvrtom na budizam i islam. U budizmu je cilj da se prevaziđe individualna duša kako bi se postiglo prosvetljenje, dok u islamu duša igra ključnu ulogu u odnosu prema Bogu i sudbini nakon smrti.
Jedan primerak je u ponudi
