Stranac

Priča počinje smrću Mersoove majke. On ne pokazuje očekivane emocije na njenoj sahrani, što izaziva zaprepašćenje okoline. Umesto da tuguje, Merso nastavlja svoj uobičajeni život: započinje vezu sa Mari, provodi vreme sa svojim prijateljem Rejmondom i uživa u jednostavnim zadovoljstvima poput plivanja i sunčanja. Njegova emocionalna distanca postaje očigledna kada, impulsivno, ubije Arapina na plaži, nakon sukoba vezanog za Rejmonda. Ovaj čin, opisan gotovo mehanički, bez jasnog motiva, ključan je za dalji tok priče.

U drugom delu romana, Merso biva uhapšen i izveden pred sud. Suđenje otkriva da ga društvo osuđuje ne samo zbog ubistva, već i zbog njegove nesposobnosti da se prilagodi društvenim normama - posebno zbog nedostatka kajanja i emocionalne reakcije na smrt majke. Mersoova ravnodušnost i odbacivanje licemerja čine ga autsajderom u očima društva. Osuđen je na smrt i u svojim poslednjim trenucima, suočen sa neizbežnošću, prihvata apsurdnost života i pronalazi mir u ravnodušnosti univerzuma.

Kroz minimalistički stil i Mersoovu perspektivu, Kami dovodi u pitanje smisao života, individualnu slobodu i sukob između individualne istine i društvenih očekivanja. Roman se završava snažnom porukom o prihvatanju apsurda kao oblika oslobođenja.