Gdje priče rastu

Naslov sugeriše da priče i pesme ne nastaju same od sebe – one rastu iz mašte, osećanja i posmatranja sveta oko nas.

Pesme u zbirci odišu vedrinom, razigranošću i nežnim humorom, a istovremeno uče decu o vrednostima kao što su prijateljstvo, poštenje, priroda i ljubav prema svetu. Vitez koristi jednostavan, ritmičan i lako pamtljiv jezik, pun metafora i slika koje podstiču dečju maštu. Mnoge pesme govore o drveću, pticama, mesecu, kiši, suncu, ali i o dečjim željama i snovima.

Zbirka ne sadrži klasičan narativ, već niz pesama koje zajedno čine bogatu, razigranu celinu. Grigor Vitez je bio poznat po tome što je umeo da kroz poeziju uđe u svet dece, ne potcenjujući ih, već ih slaveći. Njegove pesme ostaju vanvremenske, tople i poučne, a „Gde priče rastu” je savršen primer njegove ljubavi prema deci i jeziku.