Nevjesta i zvijer

Bernard Mekalou lutao je sam hodnicima srušenog zamka toliko dugo da više nije znao da li je čovek ili zver. Ali jedne olujne noći, sujeverni gorštaci Baliblisa, malog sela ugnezdenog u dolini ispod zamka, ostavili su devicu vezanu za drvo na njegovim vratima, nadajući se da će iskupiti prošle grehe za koje ih je kažnjavao. Ubrzo je shvatio da je ona jedina u koju ne može uliti strah. Uopšte ga se nije plašila. Nije ni verovala da je zmaj jer takva stvorenja postoje samo u mitovima i bajkama. Zato mu nije preostalo ništa drugo nego da je zatvori jer nije mogao da dozvoli da se vrati u selo i razotkrije ga.

Zatvorio ju je u kulu i ubrzo otkrio da ne može da odoli da ne ode kod nje noću. Nikada joj ne bi učinio ništa nažao, ali je voleo da je gleda kako spava. Iako to nije mogla znati, uvukla mu se u srce. Istina, ona je odbila da veruje da zmajevi postoje, ali je on odlučio da je ubedi da postoji nešto magičnije od toga – ljubav.