Uhvati zeca

Postoji nekoliko poznatih fraza koje se koriste za opisivanje debitantskog romana Lane Bastašić, „Uhvati zeca“. To je priča o prijateljstvu dve mlade žene, a takođe je i priča o njihovom odrastanju u veoma patrijarhalnom i konzervativnom društvu tokom mračnih devedesetih i nešto manje mračnih dvehiljaditih. To je takođe veoma feministička proza u kojoj su opisi seksa lišeni svake romantike, jer se seksualno sazrevanje opisuje kao jedini način na koji je moglo biti u našem društvu, koje je potisnulo svoju seksualnu energiju. I opisuje se kao bolan proces upoznavanja sopstvenog tela koji nije lišen poetskog čuda. To se dešava u sceni kada dve glavne likovi, Sara i Lejla, nakon što su dogovorile svoj prvi seks u životu, sa nebitnim partnerima, odlaze da kupe zeca na pijaci kako bi gorčinu bolnog iskustva zamenile nečim detinjasto naivnim i lepim. „Uhvati zeca“ je o svemu navedenom, ali je pre svega roman potrage realizovan u formi romana puta u kome je glavna pokretačka snaga radnje osoba koje nema. To je priča o nestanku ljudi sa pogrešnim imenima i prezimenima u Banjaluci tokom rata 1992-1995. Ispričana je nemilosrdno i beskompromisno, kroz dva narativna toka, precizno i jasno. To je potresan roman u kojem Lana Bastašić suvereno vlada formom koju je sama sebi nametnula.