Opsjednuta

„Depresivna sam“, rekla je Marijana i spustila glavu na grudi. Duga smeđa kosa joj je uokvirivala lice, igrala se venčanim prstenom u krilu, noge podvučene ispod sebe. Nije joj se ustajalo i kuvalo prijateljici kafu. „Sve me umara, nemam ideja, osećam se prazno i umorno“, dodala je. „Da stvar bude gora, ne mogu ni da imam seks, opet imam kandidu“, tužno je dodala, uvijajući pramen kose oko prsta. „Nije to ništa“, rekla je Sanja, „suicidalna sam. Ujutru skuvam kafu, kažem Pozdrav suncu, sipam sebi sok od pomorandže, popijem ga i sednem i plačem. Onda pustim muziku koju smo zajedno slušale i još više plačem, pa odem u kupatilo da se sredim i vidim svoje natečeno i otečeno lice i tek tada plačem. Znaš da mi je rođendan za dve nedelje? Moj trideseti!“

„Bravo“, rekla je Marijana. „Imam 34 godine i osećam se kao stari leš. Žene u tim godinama u srednjem veku su već umirale, znate? 2-3 sata aerobika mi više nisu dovoljna da smanjim obruč oko stomaka, a posle tri pića sam drugi dan potpuno bez svesti... i pogledajte ove oči“, Marijana se naginje preko stola i izbegava Sanju, koja stoički drži njen pogled: „Izvini, ali iste su kao i uvek. Šta hoćeš? Izgledaš dobro za svoje godine, imaš sjajnog muža i verovatno će ti proći gljivična infekcija, stavi nistatin vaginalne tablete, u svakom slučaju. Znaš li kada sam poslednji put imala seks, znaš?“