Danilo Kiš. Žamor povijesti

U šest izuzetnih eseja, Tompson nam približava život i delo „velikog i nevidljivog pisca“ (kako je Danilo Kiša opisao Kunderu), vešto se krećući istom linijom na kojoj je nastala Kišova umetnost – granicom između Književnosti i Istorije. Koliko se od Kišove budućnosti može pronaći u pismima koja je, nakon susreta u Makarskoj, poslao svojoj prvoj ljubavi, Džin Makrindl, ćerki britanskih komunista? Koliko je na njega uticao Semjuel Beket, autor za koga je Istorija bila „nesvestica“ (za Kiša je to bio mrmljanje, strašno i neizbežno)? Kako je Kišov aksiom o nedeljivosti etike i poetike upisan i čitan u njegovim delima o evropskim totalitarizmima, a kako u kontekstu zločina počinjenih na ovim prostorima, na kraju tog istog krvavog 20. veka? Kako je znao da čuje i prenese u dokumentima na kojima je zasnivao svoje priče ono što istoričari prečesto nisu – ljudsku patnju?