Uskrsnuće
U svom poslednjem velikom romanu, Vaskrsenje (1899), Tolstoj kombinuje književnu umetnost sa dubokim moralnim i filozofskim razmišljanjima, čineći ga ključnim delom njegovog kasnog opusa.
U carskoj Rusiji, Dmitrij Nehljudov, aristokrata, uživa u svojim privilegijama dok mu prošlost bledi iz sećanja. Sve se menja kada na sudu prepozna Katušu Maslovu, optuženu za ubistvo. Ona je nekada bila nevina devojka koju je zaveo i napustio, ostavivši je trudnom i bez podrške, što ju je gurnulo u prostituciju. Susret potresa Nehljudova, budeći osećaj krivice i postavljajući ga na put moralnog istraživanja. On odlučuje da napusti svoj udoban život i prati Katušu u egzil u Sibir, tražeći iskupljenje.
Putovanje otkriva okrutnost pravosudnog sistema, nepravde zatvora i licemerje društva. Kroz susrete sa drugim zatvorenicima, Nehljudov postaje svestan dubokih društvenih nejednakosti, dok Katuša prolazi kroz sopstvenu duhovnu transformaciju. Roman istražuje teme pokajanja, pravde i duhovnog buđenja, odražavajući Tolstojev hrišćanski anarhizam i pacifizam.
„Vaskrsenje“ je kulminacija Tolstojevog kasnog stvaralaštva, gde se on udaljava od epske širine „Rata i mira“ i intimne psihologije „Ane Karenjine“, fokusirajući se na moralnu reformu i kritiku društvenih institucija. Delo odražava njegovu radikalnu filozofiju, prožetu idejama o jednostavnom životu i odbacivanju materijalizma.
Roman je bio kontroverzan zbog oštre kritike crkve, vlade i sudstva, što je dovelo do Tolstojevog izopštenja iz Ruske pravoslavne crkve 1901. godine. Čitaoci i kritičari bili su podeljeni: neki su hvalili njegovu moralnu dubinu, dok su ga drugi smatrali previše didaktičkim. Ipak, roman je imao globalni uticaj, inspirišući debate o pravdi i čovečnosti, i sada se smatra klasikom koji osvetljava Tolstojevu viziju pravednijeg sveta.
Primerak je dostupan kao deo kompleta knjiga "Lav Nikolajevič Tolstoj: Izabrana djela 1-12"
Pregledajte komplet
2. Kreutzerova sonata
Leo N. Tolstoi, ein Meister der Literatur, erforscht in seinen Romanen „Der Schneesturm“, „Albert“, „Drei Tode“, „Pater Sergius“, „Der Herr und der Diener“, „Nach dem Tanz“ und „Hadschi Murad“ tiefgründige Themen der menschlichen Existenz, Moral und Gesel
3. Djetinjstvo / Dječaštvo / Mladost
Leo Nikolajewitsch Tolstoi verfolgt in seiner autobiografischen Trilogie „Kindheit“ (1852), „Junge“ (1854) und „Jugend“ (1857) das Aufwachsen von Nikolai Irtenjew, einem jungen Adligen, dessen Erfahrungen Tolstois eigene Jugend widerspiegeln.
4. Krivotvoreni kupon i druge pripovijesti
Die Geschichten „Morgen eines Adligen“, „Aus den Aufzeichnungen des Fürsten Nechljudow“, „Notizen des Markierers“, „Die Waage“, „Zwei Husaren“, „Der Gefangene im Kaukasus“, „Der gefälschte Coupon“, „Die Todesnotizen des alten Fjodor Kusmitsch“ und „Warum?
5. Kozaci
Kozaci (1863.) su ključno djelo Tolstojevog ranog stvaralaštva, most između njegovih autobiografskih radova i kasnijih epova. Inspiriran Tolstojevim vlastitim iskustvima na Kavkazu, djelo postavlja temelje za njegovu kritiku civilizacije.
6. Obiteljska sreća
Obiteljska sreća (1859.) je značajno djelo Tolstojevog ranog opusa. Za razliku od njegovih kasnijih moralističkih radova, ovdje Tolstoj nudi nježnu, intimnu priču, fokusiranu na osobne odnose, što ga čini jedinstvenim u njegovom opusu.
7. Uskrsnuće
In seinem letzten großen Roman „Auferstehung“ (1899) verbindet Tolstoi literarische Kunstfertigkeit mit tiefgründigen moralischen und philosophischen Überlegungen und macht ihn zu einem Schlüsselwerk seines Spätwerks.
8. Ana Karenjina 1
Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprijekornim, a William Faulkner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan, Ana Karenjina je monumentalno djelo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog stoljeća.
9. Ana Karenjina 2
Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprijekornim, a William Faulkner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan, Ana Karenjina je monumentalno djelo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog stoljeća.
Dva primerka su u ponudi
