Alberto Moravia
Alberto Moravija (1907–1990) — rođen kao Alberto Pinčerle — bio je italijanski pisac, romanopisac, pripovedač, esejista i novinar. Rođen je 28. novembra 1907. godine u Rimu, gde je i preminuo 26. septembra 1990. Smatra se jednim od najznačajnijih italijanskih pisaca 20. veka, poznatim po psihološkoj analizi likova, društvenoj kritici i istraživanju otuđenosti savremenog čoveka.
Njegovo detinjstvo obeležila je tuberkuloza kostiju, zbog koje je morao da provede godine u sanatorijumima. Tokom oporavka, intenzivno je čitao evropske klasike i razvijao svoj književni izraz. Stekao je slavu već svojim prvim romanom, Ravnodušni (Gli indifferenti, 1929). U njemu prikazuje moralnu prazninu, licemerje i emocionalnu otuđenost buržoaskog društva.
Tokom fašističkog režima suočavao se sa cenzurom i političkim pritiscima. Godine 1941. oženio se spisateljicom Elsom Morante, a tokom Drugog svetskog rata par je proveo izvesno vreme u skrivanju kako bi izbegao progon.
Nakon rata objavio je roman Rimljanka (La romana, 1947), priču o mladoj ženi koja se suočava sa siromaštvom i društvenim ograničenjima. Usledili su romani Neposlušnost (1948), Konformista (Il conformista, 1951) i Prezir (Il disprezzo, 1954), u kojima istražuje odnos između pojedinca i društva, seksualnost, politički oportunizam i raspad međuljudskih odnosa.
Roman Dosada (La noia, 1960) jedno je od njegovih najpoznatijih dela, posvećeno egzistencijalnoj praznini, nemogućnosti istinske komunikacije i otuđenosti. Zbirke Rimske priče (1954) i Još rimskih priča (1959) takođe zauzimaju značajno mesto, pružajući živopisne prikaze svakodnevnog života u italijanskom društvu. Moravija je takođe pisao putopise, eseje i filmske kritike. Njegova dela su često adaptirana za filmsko platno, posebno Konformista, u režiji Bernarda Bertolučija, i Prezir, u režiji Žan-Lika Godara.
Njegov književni stil karakteriše jasnoća izražavanja, psihološka preciznost, ironija i kritika buržoaskog morala. Moravija je ostavio dubok trag u evropskoj književnosti, a njegovi romani ostaju važna svedočanstva o usamljenosti, društvenim kontradikcijama i složenosti ljudskih odnosa.
Naslovi u ponudi
Ravnodušni / Agostino
Ravnodušni (1929.), Moravijin prvi i najslavniji roman, remek-djelo talijanskog modernizma, roman koji mu je donio ugled i proslavio ga. Agostino (1944.) jedna je od najliriskijih Moravijinih proza, kratak, ali snažan roman o sazrijevanju.
Ravnodušni ljudi
Roman prati propadajuću rimsku građansku obitelj Ardengo kroz nekoliko dana: udovica Mariagrazia, ljubavnik Leo, sin Michele i kći Carla – svi zarobljeni u apatiji, lažima, seksualnoj manipulaciji i moralnoj ravnodušnosti.
Rimljanka
Adriana, lijepa rimska djevojka iz siromašnog sloja, želi normalan život, ali je majka gura u poziranje slikarima i prostituciju. Ljubavne veze je vode kroz izdaju, nasilje i korupciju do konačne rezignacije.
Rimljanka
Adriana, lijepa rimska djevojka iz siromašnog sloja, želi normalan život, ali je majka gura u poziranje slikarima i prostituciju. Ljubavne veze je vode kroz izdaju, nasilje i korupciju do konačne rezignacije.
Rimljanka
Adriana, lijepa rimska djevojka iz siromašnog sloja, želi normalan život, ali je majka gura u poziranje slikarima i prostituciju. Ljubavne veze je vode kroz izdaju, nasilje i korupciju do konačne rezignacije.
Rimljanka
Adriana, ein schönes römisches Mädchen aus ärmlichen Verhältnissen, wünscht sich ein normales Leben, doch ihre Mutter zwingt sie, für Maler Modell zu stehen und sich zu prostituieren. Ihre Liebesaffären führen sie durch Verrat, Gewalt und Korruption bis z
Rimske priče: izbor
Zbirke kratkih priča iz rimskog života u posleratnom dobu: obični ljudi iz naroda i sitne buržoazije – siromašni, radnici, sitne zanatlije – suočavaju se sa bedom, preživljavanjem, ljubomorom, sitnim prevarama i moralnim kompromisima u svakodnevnom životu
Svetlosti Rima
Kroz ove priče, Moravija istražuje teme društvene nejednakosti, borbe za opstanak i ljudske krhkosti, prikazujući ih mešavinom humora, ironije i realističnog zapažanja.