Jack London

Džek London (San Francisko, 12. januar 1876 – Glen Elen, Kalifornija, 22. novembar 1916) bio je američki pisac, novinar i avanturista; jedan je od najčitanijih autora avanturističke književnosti i istaknuta ličnost američkog naturalizma. Njegovo delo odlikuju teme preživljavanja, borbe za opstanak, društvene nejednakosti i odnosa između čoveka i prirode.

Odrastao je u siromaštvu i od najranije mladosti obavljao razne poslove: radio je u fabrikama, na brodovima i kao „pirat” koji je krao ostrige. Bio je mornar, skitnica i tragač za zlatom. Ključno iskustvo stekao je tokom Zlatne groznice na Klondajku 1897. godine, gde se suočio sa surovim uslovima života na dalekom severu. Ta iskustva poslužila su kao inspiracija za njegova najpoznatija dela.

Književni uspeh postigao je romanom Zov divljine (1903), pričom o psu po imenu Bak koji se vraća svojim praiskonskim instinktima usred surovih uslova Aljaske. Roman Beli očnjak (1906) istražuje slične motive, prateći put jedne divlje životinje ka pripitomljavanju i njen odnos sa ljudima. Među značajnim delima izdvajaju se Morski vuk (1904) – psihološki i filozofski roman koji istražuje sukob snage i morala – i Martin Idn (1909), autobiografski inspirisan roman o mladom piscu, njegovom usponu u društvu i konačnom razočaranju. Objavio je i romane Gvozdena peta, Goruća svetlost i Dolina Meseca.

U pripovetkama kao što je „Loženje vatre”, London prikazuje ravnodušnost prirode prema čovečanstvu i granice ljudske izdržljivosti. Njegova putovanja Tihim okeanom inspirisala su priče smeštene na ostrva Južnog mora, dok je knjiga Ljudi sa dna dokumentovala siromaštvo londonskog Ist Enda.

London je bio posvećeni socijalista, a na njegove stavove uticali su Darvin, Spenser, Niče i Marks. Njegova dela spajaju avanturu, društvenu kritiku i filozofska pitanja o slobodi, moći i opstanku.