Psi u trgovištu

Žrtve vlasti nisu samo podanici: kruta pravila podjednako melju i one na vrhu, čak i samog Sulejmana; zato su svi stalno na oprezu i sve se pažljivo odmerava. Aluzije na savremeni totalitarizam su takođe nepogrešive; pritisci motora, kada imaju neograničenu snagu, mogu biti otvoreno oštri ili sofisticirani, ali se ne mogu izbeći, a oni koji žele da se uklone od njih (Nurbanu, Džihangir, Esma) neminovno postaju žrtve svemoćne moći.

Psi na pijaci karakteriše pomalo neobičan spoj tradicionalnog načina pripovedanja iz perspektive sveznajućeg pripovedača, dok je kompozicija modernije koncipirana: krajnje epizodična i fragmentarna, bez čvrste narativne niti (koja je prepuštena čitaocu). ). Ove karakteristike odvajaju ovaj roman od tradicionalnog modela istorijskog romana, iako Aralicini romani u osnovi dele tu tradiciju. Najuočljivija tendencija Araličinog stila je sklonost komentarisanju događaja, često u formi tačke, šale ili narodne izreke. Redovno je dat detaljan opis, poreklo, karakter i životni put svih značajnih aktera priče, što je dobar pokazatelj autorovog epskog tradicionalizma, iako okosnicu svih likova čine tri glavna lika svakog od njih. deo triptiha: Antun Vrančić, Sulejman i Džihangir.