Protokol jednog rastanka

Književnica prepoznatljivu fragmentarnu priču priča o demenciji i nemoći svog muža, svojoj usamljenosti i potrazi za smislom sada kada ga više nema, priznajući da nikada nije bila posebno vesela i vedra osoba - večito zabrinuta zbog subjektivnih demona i objektivnih društvenih nepravdi - ali bez onog koji ju je najbolje razumeo, posebno je teško. Irena Vrkljan se kroz ceo svoj opus borila protiv zaborava. U svoje tekstove utkala je Marinu Cvetajevu, Sabine Špilerajn, Valtera Bendžamina, Miljenka Stančića, podsećajući nas njihovim rečenicama i životima ljudi posvećenih sopstvenim idejama, autsajderskim sudbinama koje treba pamtiti, sudbinama onih koji su - njenim rečima - uvek „između“, kao i nepravdama koje su im učinjene. Kao što je i ona, koja je između Zagreba i Belina, između poezije i proze, teksta i života, intimnog i društvenog.