Čovjek bez lica
„Čovek bez lica“ je ep o ljudima za koje znamo da su oko nas, ali o kojima ne znamo ništa, osim da vladari i sudbina naroda zavise od njih i njihovih procena.
Kada je, na sam dan Antibirokratske revolucije, 7. oktobra 1988. godine, u svom stanu u Titogradu, Šćepan Dragišić primio vest da mu je otac Tripko preminuo, i nije slutio šta će saznati o svom ocu, svojoj zemlji, Crnoj Gori, sistemu, ali pre svega o špijunima i njihovim tajnim dvostrukim i trostrukim životima, koji će se pred njim otkriti iz papira skrivenih u kovčezima koje je nasledio. Pišući Tripkov život i život njegove porodice, poznanika i pretpostavljenih, Milorad Popović je napisao najveći špijunski roman našeg vremena. „Bezlični čovek“ je roman o Crnoj Gori i Jugoslaviji, o dvadesetom veku u kome se susreću stvarne istorijske ličnosti i izmišljeni likovi, o idealima i odustajanju od njih, o previranjima, stvaranju i raspadu država i velikih ideja. No to je pre svega roman o nesalomljivima, o onima koji najdublje veruju u ideale, o špijunima koji nisu tajni agenti iz filmova, već možda tek obični knjižničari.
Jedan primerak je u ponudi
