Osman
U epskoj poemi Osman Gundulić slavi pobedu hrišćanske vojske u bici kod Hotina (1621) i pad sultana Osmana II. Kroz istorijske i alegorijske motive, pesnik veliča slobodu, pravdu i Božju promisao nad ljudskom ohološću.
Osman je najpoznatija epska pesma Ivana Gundulića, napisana u 20 pevanja u Dubrovniku početkom 17. veka. Delo se bavi istorijskim događajem – porazom turske vojske u bici kod Hotina 1621. godine, kada je mladi sultan Osman II pokušao da proširi moć Osmanskog carstva, ali je pretrpeo neuspeh zbog sopstvene arogancije i nesloge svojih vojnika.
U srži pesme je sukob između dobra i zla, slobode i tiranije. Gundulić, prožet baroknim hrišćanskim pogledom na svet, prikazuje pobedu Božje pravde nad moćnicima ovoga sveta. Osman, iako moćan, postaje žrtva sopstvenog ponosa, dok poljski i hrišćanski junaci predstavljaju hrabrost, poštenje i veru u Božju volju.
Jedan od najpoznatijih delova epa je pohvala slobodi („O liepa, o draga, o slatka slobodo“), u kojoj pesnik izražava duboku patriotsku i moralnu poruku. U ovoj pesničkoj viziji, sloboda nije samo politička, već i duhovna vrednost koja čoveka čini istinski ljudskim.
Ep je napisan u rimovanim oktavama, a karakterišu ga bogate metafore, barokni kontrasti, ritam i svečani stil. Dva kanta su izgubljena, ali čak i bez njih Osman ostaje temeljno delo hrvatske barokne književnosti i jedan od najvažnijih nacionalnih epova koji spaja istorijske teme sa moralnim uzvišenjem.
Jedan primerak je u ponudi
