Giocondin posmijeh i druge pripovijesti
„Smeh Đokonde i druge priče“ (1921) je zbirka kratkih priča Oldosa Hakslija. Ona na duhovit i cinični način prikazuje bračne intrige, dosadu buržoaskog života, ljudsku sujetu i moralni pad modernog društva.
Zbirka sadrži nekoliko priča i eseja, a naslovna priča Đokondin osmeh je najpoznatija. To je cinična, crnohumorna priča o bračnoj nevernosti, dosadi i ubistvu zarad proračuna. Glavni lik, Henri Haton, živi dosadnim buržoaskim životom sa bolesnom ženom, a zatim započinje aferu sa mladom ženom. Priča se završava na iznenađujuće mračan i ironičan način.
Ostali eseji i priče u zbirci su tipično hakslijevski: autor se igra idejama, kritikujući moderno društvo, turizam, pseudointeligenciju, tehnološki napredak i gubitak individualnosti. Haksli piše sa izvanrednom elegancijom, oštrom ironijom i intelektualnom superiornošću, što je postalo njegov zaštitni znak.
U hrvatskom izdanju iz 1939. godine, knjiga je zapažena kao delo jednog od najuglednijih evropskih pisaca tog vremena. Kritičari su hvalili Hakslijev stil i lucidnost, ali su neki kritikovali njegovu preteranu intelektualnu hladnoću i cinizam.
Đokondin osmeh predstavlja Hakslija u njegovoj zreloj fazi – pre nego što se okrenuo misticizmu i duhovnosti („Večna filozofija“). Zbirka je odličan primer engleskih eseja 20. veka i još uvek se sa zadovoljstvom čita zbog aktuelnosti tema i vrhunskog stila. Antikvarno izdanje Matice hrvatske je retko i traženo.
Jedan primerak je u ponudi
