Kapitalistički realizam: Zar nema alternative?

Fišerova centralna teza je da u savremenom društvu kapitalizam više nije samo ekonomski sistem, već sveobuhvatna atmosfera i ideologija koja se doživljava kao jedina moguća stvarnost. Parafrazirajući Džejmsona i Žižeka, Fišer tvrdi: „Lakše je zamisliti kraj sveta nego kraj kapitalizma.“ Kapitalistički realizam funkcioniše poput socijalističkog realizma u SSSR-u – kao zvanična „prirodna“ slika sveta koja isključuje alternative.

Knjiga pokazuje kako se antikapitalistička kritika lako apsorbuje u sistem (postaje roba, film, muzika). Sistem proizvodi „refleksivnu nemoć“ – ljudi znaju da nešto nije u redu, ali ne veruju da se to može promeniti. Analiza mentalnog zdravlja je posebno snažna: depresija, anksioznost i pregorelost nisu pojedinačni hemijski problemi, već političke posledice prekariteta, birokratije i pritiska kontinuiranog rada i potrošnje.

Fišer kritikuje „tržišni staljinizam“ u obrazovanju – menadžersku birokratiju, revizije, ciljeve i kvantifikaciju koji ubijaju kreativnost. Pokazuje kako postfordistički kapitalizam sve pretvara u estetiku i spektakl i „krade“ budućnost čineći je nezamislivom. Iako pesimistična u svojoj dijagnozi, knjiga poziva na razbijanje iluzije da „nema alternative“ kroz kolektivnu akciju i iskorišćavanje pukotina u sistemu (krize, kontradikcije).

Kratka, oštra i uticajna, ova knjiga ostaje izuzetno relevantna u eri platformskog kapitalizma, klimatske krize i opšte anksioznosti. Postala je referentna tačka za razumevanje zašto izgleda da nema izlaza – i kako ga uopšte zamisliti.