Inkvizitorij
Roman Roberta Pingeta „Inkvizitori“ je zrelo i originalno delo koje, uprkos neobičnosti stila pisanja i metode pripovedanja, intenzivno angažuje čitaoca, omogućavajući mu da prodre gotovo do dna unutrašnjeg sveta osobe.
Sam naslov, simbolična kovanica reči inkvizicija (mučenje) i interrogatoar (ispitivanje), govori o načinu na koji je pisac odlučio da traži istinu: kao u Kafkinom „Procesu“, neki bezlični istražitelji, za koje se ne zna ni ko su ni u čije ime ispituju, postavljaju – pismeno – pitanja starom gluvom slugi u zamku, koristeći za to potpuno beznačajan izgovor: sekretar njegovih gospodara je nestao iz zamka i nije se vratio. I ne samo da ne znamo ko su ti „istražitelji“, već ne znamo ni koliko ih ima: koliko „istražitelja“ piše beleške sa pitanjima na koja stari gluvi sluga mora da odgovori, pitanjima koja su naizgled potpuno besmislena i nije ni jasno na šta zapravo ciljaju.
Jedan primerak je u ponudi
