Der Wächter des Herzens / Blaue Flecken auf der Seele / Ein bißchen Sonne im kalten Wasser
Tri romana Fransoaz Sagan pričaju elegantne, melanholične priče o ljubavi, depresiji, prolaznosti i intelektualnoj buržoaziji 1960-ih/70-ih.
Fransoaz Sagan (1935–2004), autorka kultnog romana Bonjour tristesse, nastavlja svoj prepoznatljivi stil u ova tri romana s kraja 1960-ih i početka 1970-ih: hladnu eleganciju, ironiju, melanholiju i oštru analizu ljubavnih i egzistencijalnih kriza.
U romanu Der Wächter des Herzens (1968), 45-godišnja holivudska scenaristkinja Doroti upoznaje misterioznog mladića, Luisa, nakon saobraćajne nesreće. On postaje njen „čuvar srca“, ali priča se pretvara u mračni psihološki triler sa elementima kriminala i slikama holivudske površnosti.
Ein bißchen Sonne im kalten Wasser (1969) prati Žila, 35-godišnjeg pariskog novinara koji tone u depresiju. Na putovanju u provinciju, upoznaje Natali, udatu ženu koja se strastveno zaljubljuje u njega. Njihova veza završava se tragedijom – jednim od Saganovih najdirljivijih prikaza nejednakosti u ljubavi.
Plave tačke na moru (1972) je introspektivniji roman o bratu i sestri Sebastijanu i Eleonori. Kroz njihove živote, Sagan razmišlja o starenju, gubitku želje, novčanim problemima i „plavim mrljama na duši“ koje život ostavlja.
Uobičajene teme su prolaznost ljubavi, emocionalna iscrpljenost, luksuz i unutrašnja praznina pariske i moderne elite. Sagan piše sažeto, precizno i sa gorčinom, stvarajući portrete ljudi koji traže sunce u hladnoj vodi života. Tri romana nude vrhunac njenog zrelog perioda – prozu punu elegancije, tuge i jasnoće.
Jedan primerak je u ponudi
