Junak našeg doba

Glavni junak Pečorin je složen i kontradiktoran antiheroj – ciničan, inteligentan, ali i emotivno hladan. Kroz niz narativnih fragmenata Ljermontov istražuje svoj lik i motive. Radnja je smeštena na Kavkazu, gde Pečorin prolazi kroz niz avantura, uključujući duele, ljubavne intrige i egzistencijalne krize.

Roman je podeljen na pet priča, u kojima je Pečorin predstavljen iz različitih perspektiva: kroz pripovedanje njegovog prijatelja, prostog kapetana Maksima Maksimiča, o jednom davnom događaju (Bela); iz ugla autora, koji govori o slučajnom susretu sa Pečorinom (Maksim Maksimič). Sledi roman u kome glavni junak pripoveda u prvom licu (Tamanj), zatim njegov dnevnik u kome otkriva tajne svoje duše (Kneginjica Meri) i sinteza romana – Pečorinova meditacija o sudbini (Fatalista).

Ljermontov kritikuje plemićku elitu, prikazujući Pečorina kao simbol generacije izgubljenih idealista koji su cinični i nesposobni za istinsku sreću. Delo je značajno po svojoj inovativnoj strukturi, introspektivnom pristupu i analizi ljudske psihe, a Pečorin, preteča „suvišnog čoveka“, ostaje jedan od najpoznatijih likova ruske književnosti.