Na zapadu ništa novo

Na zapadu ništa novo je antiratni roman nemačkog pisca Eriha Marije Remarka, objavljen 1929. godine. Glavni lik Paul Baumer, zajedno sa svojim školskim drugovima, dobrovoljno odlazi u Prvi svetski rat, verujući patriotskim govorima svojih nastavnika i društva. Međutim, po dolasku na bojište, suočava se sa stvarnošću punom straha, gladi, granatiranja, smrti i stalnog osećaja besmisla.

Paul i njegovi drugovi svakodnevno gledaju smrt svojih prijatelja i postepeno gube veru u ideale zbog kojih su išli u rat. Umesto slave i herojstva, pronalaze patnju, psihološke traume i borbu za goli opstanak. Posebno su snažne scene u kojima Paul shvata da su vojnici na obe strane podjednako nesrećni i da su žrtve političkih odluka koje ne mogu da promene. Kada se na kratko vrati kući, oseća se otuđeno jer više ne može da razume život van bojišta. Na kraju, i sam biva ubijen, a vojni izveštaj tog dana samo napominje da „na Zapadu nema ničeg novog“, što naglašava koliko je pojedinačni ljudski život postao beznačajan u vihoru rata.

Roman snažno osuđuje rat, razotkriva njegove razorne posledice i upozorava na gubitak čovečnosti, mladosti i nade koji donosi oružani sukob. Smatra se jednim od najvažnijih antiratnih dela svetske književnosti.