Filozofski eseji

Aus der Erfahrung des Denkens

„Iz iskustva mišljenja” je zbirka kratkih filozofskih beleški, aforizama i meditacija koje Hajdeger piše u kasnijoj fazi svog stvaralaštva. Delo nije sistematsko filozofsko izlaganje već niz misaonih fragmenata o prirodi mišljenja, jezika i bića.

Babilonska vrtoglavica : Kozmopolitizam i mondijalizam

“Kozmopolitizam a priori predstavlja izrazito poželjnu vrijednost, barem zbog napada kojima je bio izložen od strane fašista i staljinista”, kaže Bruckner na početku ovog malenog eseja iz 1993. godine, a nadahnutog posljednjim europskim ratom, ovim našim.

Die Frage nach dem Ding

Pitanje o stvari, zbirka predavanja koje je održao Hajdeger 1935/36, bavi se osnovnim filozofskim pitanjem: Šta je stvar? Njegovo polazište je Kantova Kritika čistog razuma, ali Hajdeger ide dalje, želeći da razjasni samu prirodu stvari iz perspektiv

Filozofija i smrt

Diese Arbeit versucht, zusammen mit verschiedenen Themen und Problemen der asiatischen philosophischen und religiösen Schulen, die Akzeptanz des Todes als Teil des Lebens aufzuzeigen. Die Tradition einer gepflegten Beziehung zum Tod wirkt wie eine Medizin

Goropadni eros

Indija – fragmenti osamdesetih

Izabrani filozofski spisi

Prvi sveobuhvatni izbor Lajbnicovih filozofskih dela na hrvatskom jeziku. Izbor ne obuhvata Teodiceju i Novi eseji, kao ni kasniji Lajbnicovi naučni radovi.

Iz istarske spomeničke baštine

Branko Fučić (Dubašnica, 1920-Rijeka, 1999), povjesničar umjetnosti i kulture, znanstvenik i esejist, stručnjak za srednjovjekovno zidno slikarstvo Istre i hrvatsko-glagoljsku baštinu, vrsni pedagog.

Jedno ljeto s Pascalom

Compagnon u svakom poglavlju ove knjige analizira život i djelo genijalnoga Pascala, traži smisao njegovih eliptičnih misli i nagovara nas na otkrivanje pisca čuda i milosti čije nam spoznaje pomažu da bolje upoznamo sami sebe.

Konsenzus bez pokrića

„Konsenzus bez pokrića“ (2022) hrvatskog filozofa Nevena Sesardića je provokativna knjiga koja kritički dovodi u pitanje široko prihvaćena društvena uverenja, tvrdeći da ona često nisu zasnovana na čvrstim argumentima, već na ideologiji, pritisku ili