Zadušnice

Radnja romana smještena je u blisku budućnost Srbije, u kojoj, tokom jesenjih zadušnica, iz grobova počinju ustajati mrtvi.

Iako su čitaoci njegovih prethodnih romana navikli na redove teksta ispunjene mučnim, brutalnim scenama nasilja i jezom, novi Ognjanovićev roman sadrži snažne primjese crnog humora i groteske, elemente kojima autor pokušava da prevaziđe ili oneobiči svu postojeću apsurdnost i nadrealnost života u Srbiji. O tome na svom blogu Cult of Ghoul, kaže:

„Zadušnice sadrže, za moj dosadašnji opus, najizrazitije primese humora – ali, žurim da naglasim, to je veoma crn, često i morbidan, nekrofilni humor, i uprkos snažnim grotesknim momentima, u izvesnom smislu je ovo moj najcrnji roman, jer opisuje Srbiju kao Zemlju Mrtvih, zemlju u kojoj je Život (skoro) nemoguć. Ukratko, ako tu ima nekog humora, on je ponajviše u duhu Tomasa Bernharda i Vilijama Barouza, samo sa malo više gross-out prizora“, kaže Ognjanović.

Iako oživjeli mrtvaci predstavljaju jedan od centralnih motiva romana, autor naglašava da u pitanju nije klasičan roman o zombijima, u zapadnjačkom smislu riječi.

„… ovi moji živi mrtvaci uopšte nisu zombiji na kakve ste navikli u stranim filmovima“, kaže Ognjanović. „Njihovo ponašanje, njihovo mesto u zapletu, šta oni rade i šta se s njima radi… mislim da je prilično sveže i retko (ili nigde) viđeno“.

Roman Zadušnice objavljen je kao samostalno autorsko izdanje. Sadrži 320 strana, tvrdog je uveza, a pored proznog teksta, donosi prilog „Veseli domaći horor“ iz pera Ilije Bakića, „Odjavnu reč autora“ o nastanku i inspiraciji za roman, kao i spisak pretplatnika.