Put u Ihtlan
„Put u Ihtlan“ je treća objavljena knjiga Karlosa Kastanede, iako hronološki predstavlja rani deo njegovih studija sa Don Huanom. Ova knjiga označava prekretnicu u Kastanedinom narativu – manje o halucinogenima, a više o mudrosti, prisustvu i samospoznaj
Za razliku od prethodnih knjiga, ovde Kastaneda više ne naglašava upotrebu psihoaktivnih biljaka, već pre duhovnu disciplinu, promenu percepcije i ličnu transformaciju kroz svakodnevnu praksu ratnika.
U „Putovanju u Ihtlan“, Don Huan uči Kastanedu kako da „prestane da bude čovek istorije“ – kako da napusti društveno uslovljeni identitet i pogled na svet. Kroz niz lekcija, Kastaneda uči o konceptima kao što su „brisanje lične istorije“, „gubljenje osećaja važnosti“, „pretvaranje u lovca“, „biti nepristupačan“ i „delovati bez žaljenja“. Ove prakse omogućavaju ratniku da živi svesno, svrsishodno i oslobođen unutrašnjih i spoljašnjih ograničenja.
„Ikstlan” titule nije fizičko mesto, već metafora – simbol doma, stanje mira i jasnoće kome ratnik teži, ali koje više ne postoji u obliku koji je nekada poznavao. Put do Ikstlana je zapravo unutrašnje putovanje ka novoj stvarnosti, ka znanju koje nije zasnovano na logici, već na direktnom iskustvu.
Jedan primerak je u ponudi
