Derviš i smrt
„Derviš i smrt“ (1966) je poetsko-psihološki roman, smešten u 18. vek u bosanskom gradu pod Osmanlijama. Narator, derviš Ahmed Nurudin, šejh mevlevijske tekije, piše ispovest pred smrt, tražeći smisao života kroz introspekciju.
Podeljeno na dva dela sa 16 poglavlja, svako sa citatom iz Kurana, koji simbolizuje ciklus života i smrti. U prvom delu, Ahmed, izolovan u tekiji vere u pravdu, saznaje da je brat Harun, pisar kadije, zatvoren zbog otkrivanja korupcije. Zakoračio je u svet haosa: korupcije, izdaje i moći. Posete dobrotvora Alije Džanića, čiji je zet kadija Adžni-efendija izdao naredbu. Pregovara sa Hasanom, Džanićevim sinom, o odricanju od svoje imovine za Harunovo oslobađanje.
U bašti tekije, svedoči bekstvu Ishaka, simbola pobune, koga krije, ali razmišlja o izdaji. Bezuspešno se sastaje sa ocem i poglavicom. Hasan otkriva Harunove tajne dokumente. Ahmed moli kadiju, ali nailazi na otpor. Upozoren od strane stranca, čuje od Hafiza Muhameda da je Harun mrtav već tri dana. On drži govor u džamiji, zatim ga pretuku i odvode u tamnicu gde halucinira o Harunovoj patnji. Posle deset dana je pušten, promenjen.
U drugom delu, kroz sećanja: mladost u vojsci, prijateljstvo sa Jusufom čiju su majku ubili vojnici, slomljena prva ljubav, koja ga vodi ka dervizmu. Shvata da je Jusuf izdao Haruna za nagradu; Jusuf se kaje i pokušava samoubistvo. Ahmed hrani zatvorenike, sahranjujući brata i piše o Hasanovoj nesrećnoj ljubavi.
Jedan primerak je u ponudi
