Nekrolog jednoj epohi
Ova sjajna Burićeva knjiga govori upravo o tome kako smo sami i ostavljeni i kako ti sjajni ljudi s kojima smo drugovali i nakon svoje smrti još u nama žive...
“Ova knjiga je svojevrsni smrtopis (da upotrebim jednu složenicu Slobodana Šnajdera), ali ona, govoreći o odlasku velikih i značajnih, zbori o pustinji naših života. Pustinja raste (Wuste wochst), kako bi rekao Nietzche, ostavljajući nas prepuštene samima sebi u tom nepreglednom moru u jednome mračnom vremenu. Pisani u nesvodivom povodu, u trenucima smrti, ovi tekstovi čine svojevrstan nekrologij, i ta odrednica jedino je što povezuje ovu galeriju likova, kreativaca iz raznih oblasti, od književnosti, politike, pa sve do medalje i masovnih kultura“ (Akademik Mile Stojić).
Jedan primerak je u ponudi
