Ženski bullyng

Ćutanje o skrivenoj agresiji devojčica nad devojčicama je konačno završeno. Sada je vreme da se okonča ćutanje o važnoj temi – piše Rejčel Simons u uvodu svoje knjige „Žensko maltretiranje“ – skrivena kultura agresije devojčica nad devojčicama, u kojoj je maltretiranje epidemijsko, postoji i specifična je i destruktivna. Ovu epidemiju ne karakteriše otvoreno fizičko i verbalno ponašanje, njihova agresija se kanališe u nefizičke, indirektne i prikrivene oblike. Devojčice koriste klevetu, isključivanje, ogovaranje, pogrdne nadimke i manipulaciju kako bi nanele psihološki bol svojim izabranim žrtvama. Devojčice često izvode napade u čvrsto isprepletenim mrežama prijateljstava, što njihovu agresiju čini još težom za identifikaciju, a šteta koju ostavlja na žrtvama se samo povećava. U ovoj kulturi agresije, devojčice se bore govorom tela i sofisticiranim odnosima, umesto pesnicama ili noževima. U ovom svetu, prijateljstvo je oružje, a ubod nečijeg uzvika bledi u poređenju sa celim danom nečijeg ćutanja. Nema gesta destruktivnijeg od okretanja leđa sebi. U skrivenoj kulturi agresije, bes se retko artikuliše, a svaki dan u školi može biti novo društveno minsko polje koje se reaktivira bez upozorenja. Tokom perioda sukoba, devojčice će se okrenuti jedna protiv druge jezikom i pravdom koju samo one razumeju. Iza fasade ženske intimnosti leži teritorija kojom se putuje u tajnosti: obeležena anksioznošću i podstaknuta tišinom.