Moj Michael
U magnetno privlačnom romanu „Moj Mihailo“, Amos Oz, jedan od najznačajnijih savremenih izraelskih pisaca, gradi izvesnu napetost između nedogađaja u spoljašnjem svetu i razaranja u unutrašnjem životu svoje glavne junakinje, Hane.
Preciznije, zamorni identitet stvarnosti i Hanini višeslojni/višeslojni unutrašnji ja. Ona se pita da li je moguće da su se svi osim nje pomirili sa vremenom, ambicijom, žrtvom i takozvanim napretkom. Pošto je njena stvarnost potpuno u vlasti praznine, ona se povlači u svet mašte i potisnutih čežnji. U svojim snovima, ona postaje svemoćna princeza okružena svojim odanim podanicima. Međutim, kada je budna, ona je živa hronika represivne i veoma glasne tišine, zastrašujuće muke i nepodnošljive praznine. Pišući o Hanininom životu, Oz piše Jerusalim izvan povremene turističke razglednice - Jerusalim tuge, ogromnog ženskog bola i sumorne stvarnosti. On to čini u takvom lirskom intenzitetu i napetosti da stranice koje ćete okretati deluju gotovo dramatično. Sugestivnost ove jevrejske porodične „drame“ svakako je uznemirujuća čak i u njenoj evropskoj (hrvatskoj) verziji. Zaključani u svojim snovima, zarobljeni pojmovima stvarnosti i kanonizovanim muško-ženskim odnosima, proživljavamo neka zastrašujuća ponavljanja, navike i guste smrti naših čula. I moć ljubavi umire u nama dok smo još živi.
Jedan primerak je u ponudi
