Koncert za tequilu i apaurin
Kratki roman Eda Popovića, jednog od najznačajnijih hrvatskih proznih pisaca devedesetih i dvehiljaditih. Knjiga je deo Popovićevog „Zagrebačkog ciklusa“ – kritike tranzicije bez patetike, ali kroz apsurd i grotesknost.
Priča je apsurdno-komična i mračna satira o tranzicionoj Hrvatskoj: glavni lik Folo (pseudonim ili nadimak) je pisac ili intelektualac koji živi u haosu postsocijalističkog društva. Jednog dana dobija poziv od tajnih službi (ili parapolitičkih struktura) da napiše „nešto“ - možda scenario, izveštaj ili propagandu - uz obećanje novca i zaštite. Sve se vrti oko tekile (simbol bekstva, opuštanja, američkog sna) i apaurina (sedativ, sredstvo za smirenje, hrvatska svakodnevica puna stresa i straha).
Roman se bavi hrvatskom svakodnevicom gde je „sve moguće“: korupcija, paranoja, laži, medijski cirkus, egzistencijalna apatija i nemogućnost bekstva. Popović piše brzo, cinično, sa crnim humorom i ironijom - likovi su tipizirani (tajni agent, pisac, žene, prijatelji), situacije su apsurdne, a jezik je kolokvijalan, zagrebački, pun slenga i cinizma.
Čita se u jednom dahu, ostavljajući gorak ukus i smeh – majstorska minijatura o društvu u kome se „koncert“ života svira uz tekilu i apaurin. Smatra se vrhuncem Popovićeve kratke proze 2000-ih.
Jedan primerak je u ponudi
