Uspomene iz mog života

Maksim Gorki (pravo ime Aleksej Maksimovič Peškov, 1868–1936) objavio je Uspomene na moj život kao deo svojih autobiografskih dela. Hrvatsko izdanje Binoza Pablišinga iz 1934. godine, u prevodu Stjepana Kranjčevića, predstavlja izbor Gorkijevih uspomena iz detinjstva i mladosti.

Knjiga je snažna, realistična i često naturalistička slika ruskog života krajem 19. veka. Gorki opisuje svoje rano siročadstvo, život sa babom i dedom u Nižnjem Novgorodu, teške uslove rada u pekarama, na parobrodima, u ikonopisačkim radionicama i lutanje po Rusiji. Posebno su impresivni portreti običnih ljudi – prosjaka, radnika, lopova, lutalica i svetaca – koje sreće na svom putovanju.

Za razliku od klasične autobiografije, Gorki ne piše hronološki, već u nizu snažnih, nezavisnih slika i epizoda. Stil je direktan, sirov i izuzetno plastičan – čitalac gotovo može da oseti miris sirotinjskih četvrti, Volge i prašine ruskih puteva. Knjiga odiše dubokim saosećanjem prema „poniženima i uvređenima“, ali i verom u čoveka i njegovu snagu.

Ovo izdanje je bilo veoma popularno među hrvatskom književnom publikom 1930-ih jer predstavlja Gorkog u njegovoj najautentičnijoj, najvitalnijoj fazi – pre nego što je postao zvanični bard socijalističkog realizma. Sećanja na moj život smatraju se jednim od najboljih Gorkijevih proznih dela i klasičnim primerom ruske autobiografske književnosti 20. veka. Antikvarno izdanje Binoze je retko i traženo.