Genije

Teodor Herman Albert Drajzer (Tere Hot, Indijana, SAD, 17. avgust 1871 – Holivud, Kalifornija, SAD, 28. decembar 1945), bio je američki pisac i novinar. Jedan od pionira naturalizma, njegovi romani se uglavnom bave razvojem i moralnom degeneracijom snažnih i ambicioznih pojedinaca čije vrednosti ne leže u njihovom etičkom kodeksu, već u njihovoj istrajnosti uprkos svim preprekama. Drajzer je rođen u strogo katoličkoj porodici u Tere Hotu, Indijana, od roditelja Sare i Džona Pola Drajzera. Njegov otac je bio nemački imigrant iz Majena u planinama Ajfel, dok je njegova majka bila iz poljoprivredne zajednice Mnemonik blizu Dejtona, Ohajo; odrekla se svoje vere da bi se udala za Džona Pola i prešla u katolicizam. Teodor je bio dvanaesto od trinaestoro dece (devet od desetoro je preživelo). Popularni kompozitor popularne muzike tog vremena, Pol Dreser (1859–1906), bio je njegov stariji brat. Politički, Drajzer je bio aktivan u nekoliko pokreta protiv društvene nepravde, kao što su linč Frenka Litla, jednog od vođa organizacije Industrijski radnici sveta, slučaj Sako i Vanceti, deportacija Eme Goldman i osuda sindikalnog vođe Toma Munija. U novembru 1931. godine, Drajzer je predvodio Nacionalni komitet za odbranu političkih zatvorenika u rudarski region jugoistočnog Kentakija, gde je dobio svedočenja rudara iz Pajnvila i Harlana o nasilju koje su nad radnicima i sindikatima vršili upravnici rudnika uglja. Drajzer je imao ogroman uticaj na generacije koje su ga usledile. Alfred Kazin je opisao Drajzera kao jačeg od bilo koga drugog iz njegovog doba, a istovremeno i žestokijeg: većeg od sveta koji je opisao, ali važnijeg od ljudi u njemu, dok je Larcer Zif primetio da je Drajzer uspeo više od bilo kog od svojih prethodnika ili naslednika u realizaciji velikog američkog poslovnog romana.