Sloveni u dalekoj prošlosti
Fundamentalno arheološko i istorijsko delo o etnogenezi Slovena od 2. milenijuma pre nove ere do sredine 1. milenijuma nove ere. Autor rekonstruiše poreklo, kulturu i rane migracije Slovena na osnovu arheoloških nalaza.
Sloveni u dalekoj prošlosti jedno je od najvažnijih i najcitiranijih dela ruskog arheologa i akademika Valentina Vasiljeviča Sedova (1924–2004), vodećeg stručnjaka za slovensku etnogenezu u drugoj polovini 20. veka.
Knjiga predstavlja sveobuhvatnu sintezu arheoloških, lingvističkih i istorijskih podataka o najranijoj istoriji Slovena. Sedov prati proces odvajanja Slovena od zajedničke drevne evropske zajednice, njihov razvoj u periodu pre Velike seobe naroda i formiranje slovenske etničke i jezičke zajednice. Posebnu pažnju posvećuje arheološkim kulturama koje povezuje sa Slovenima (npr. Zarubinka, Černjahovska, Praška kultura), njihovim naseljima, materijalnoj kulturi, pogrebnim običajima i odnosima sa susednim narodima (Balti, Nemci, Iranci, Finci).
Delo je napisano sistematično i naučno, sa bogatim mapama i ilustracijama. Predstavlja klasično delo takozvane sovjetske/ruske arheološke škole, koja naglašava autohtoni razvoj Slovena u Istočnoj Evropi, uz prihvatanje određenih migracionih elemenata.
Knjiga je sveobuhvatna i smatra se obaveznim štivom za svakoga ko je zainteresovan za slovensku praistoriju, arheologiju i rani srednji vek. Iako su neke od teza sada delimično revidirane novim genetskim istraživanjima, Sedovljevo delo ostaje fundamentalno referentno delo u toj oblasti.
Jedan primerak je u ponudi
