Čovjekovo traganje za smislom
Potresno i vanvremensko delo Viktora Frankla zasniva se na iskustvu iz nacističkih logora, predstavljajući logoterapiju i učenje da čovek može pronaći smisao života u svakoj situaciji.
Remek-delo Čovekova potraga za smislom austrijskog neurologa i psihijatra Viktora E. Frankla jedno je od najuticajnijih psiholoških i filozofskih dela 20. veka. Knjiga je podeljena na dva dela: prvi predstavlja autorovo lično i potresno svedočanstvo o preživljavanju nacističkih koncentracionih logora, dok drugi izlaže osnove logoterapije – „Treće bečke škole” psihoterapije koju je osnovao Frankl. U prvom delu, autor se ne fokusira isključivo na strahote i mučenje; umesto toga, on detaljno analizira psihološka stanja zatvorenika, ističući da su oni koji su preživeli surove uslove obično bili pojedinci sa snažnim unutrašnjim motivom, ciljem ili ljubavlju prema nekome, što ih je održavalo u životu. Centralna teza knjige je da se čoveku može oduzeti sve osim poslednje ljudske slobode: slobode da izabere sopstveni stav prema okolnostima u kojima se nalazi. Frankl zatim objašnjava logoterapiju (naziv izveden iz grčke reči logos – smisao), pristup koji ističe ljudsku „volju za smislom” kao primarnu motivacionu snagu pojedinca. Ovo delo pruža duboku inspiraciju, podsećajući čitaoca da patnja gubi svoju razarajuću moć onog trenutka kada joj podarimo smisao, kao i da svako od nas snosi odgovornost za pronalaženje sopstvene životne svrhe.
Jedan primerak je u ponudi
