Truba za Bleiburg
Marino Zurl (1929–2006), hrvatski pisac i publicista, piše u svom romanu „Truba za Blajburg“ o jednoj od najkontroverznijih i najtabu tema u hrvatskoj istoriji – masakru u Blajburgu i Križnom putu 1945. godine.
Autor se ne fokusira prvenstveno na istorijske činjenice, hronologiju događaja, niti na političke uzroke masovnih likvidacija poraženih hrvatskih vojnika i civila nakon predaje kod Blajburga. Umesto toga, roman se okreće posledicama po sledeću generaciju – decu i unuke žrtava, one koji nose traumu, tišinu, strah i nemogućnost suočavanja sa prošlošću u socijalističkoj Jugoslaviji.
Priča prati likove koji pokušavaju da probiju zid tišine: sinove i ćerke ubijenih, one koji su preživeli logore i one koji su učestvovali u represiji. Curl koristi intimne, porodične perspektive, sećanja, snove i halucinacije da bi prikazao duboku ranu koja se prenosi kroz generacije – „hrvatski sindrom“ kolektivne traume, krivice, straha i potisnutog identiteta.
Naslov „Truba za Blajburg“ simbolizuje poziv na buđenje, na glasno progovaranje o zabranjenoj temi – truba kao alarm, ali i kao posthumni znak za mrtve. Roman je emotivan, introspektivan, ponekad lirski, sa elementima psihološke drame i kritike totalitarnog sistema koji nameće tišinu.
Knjiga je bila važan doprinos otvaranju teme Blajburga u hrvatskoj književnosti devedesetih godina 20. veka, kada se tema pojavljivala iz podzemlja. Zurl piše bez patetike, ali sa dubokim saosećanjem prema žrtvama i njihovim potomcima, ističući da je pomirenje moguće samo kroz istinu i sećanje.
Jedan primjerak je u ponudi
- Unterschrift des Vorbesitzers
