Biserje samoće
Boje su svetle, zvuci jasni, a mirisi opojni u poeziji Steve Leskarca (Dubica, 1963), koji peva o lepoti prirode i radosti ljubavi, iako je svestan životne gorčine, koja postaje „na makar malo slađe“ životnom snagom lepote.
Stevo Leskarac je svestrani umetnik koji radi kao restaurator u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci, a pesme objavljuje u kontinuitetu od 1995. godine i postigao je priznanje i prihvaćenost u pesničkim krugovima.
„Biseri samoće” je najnovija zbirka poezije Stiva Leskara koja se sastoji od četiri celine po šest celina. U prvom delu, pod nazivom „Boje radosti“, pesnik je zadivljen lepotom i bogatstvom prirode koja ga okružuje, u kojoj dominiraju palete proleća i leta, „Makov cvet“, „Hirus“ i „Mandarina“. Druga celina, „Limeni mesec“, je u hladnim bojama noći i zime, sa naslovima „Dah novembra“, „Gnev oluje“, „Vrat noći“. U trećem delu „Rubovi svesti” autorka opisuje apstraktna osećanja slobode, istine i protoka vremena u pesmama „Svetlost slobode”, „Nikajući sati” i „Odjeci ideja”. „Posledica krivice” naziv je zbirke o životnim preprekama i optimizmu uprkos svemu u pesmama „Duša otvorana”, „Neizgovorene reči”, „Pred kraj”.
Jedan primjerak je u ponudi
