Princeza na zrnu graška
Princeza i grašak je kratka bajka Hansa Kristijana Andersena, prvi put objavljena 1835. godine, koja na simboličan i duhovit način istražuje pitanje istinske plemenitosti i osećajnosti.
Priča počinje sa mladim princom koji želi da se oženi pravom princezom. Putuje svetom u potrazi, ali nigde ne nalazi onu koja ispunjava sve njegove kriterijume – uvek je nešto nedostajalo, ili ona nije bila dovoljno plemenita ili poštena.
Jedne olujne noći, devojka, mokra do kože, kuca na vrata kraljevskog zamka, tvrdeći da je princeza. Kraljica, sumnjičava prema svojoj tvrdnji, odlučuje da proveri svoje poreklo na neobičan način. Na dno kreveta stavio je grašak, a na njega dvadeset dušeka i dvadeset jorgana.
Devojčica se ujutru žali da nije mogla da spava jer je osetila nešto tvrdo u krevetu od čega je dobila modrice. Bio je to dokaz njene prave osetljivosti – osobine koju, prema bajci, poseduje samo prava princeza.
Oduševljen otkrićem, princ odlučuje da oženi devojku, jer je konačno pronašao pravu princezu. Grašak je sačuvan u kraljevskom muzeju kao dokaz autentičnosti priče – tako bar kaže bajka.
Ova bajka, iako kratka, nosi snažnu poruku o tome kako se pravi kvaliteti ne mogu uvek videti spolja, već ih ponekad treba pažljivo otkriti.
Jedan primjerak je u ponudi
