Prognane elegije : Izabrane pjesme

Pesnik, esejista i novinar. Od svoje prve knjige poezije do danas, svojim snažnim lirskim darom, Stojić plodno priziva i prepliće mnoštvo drugih glasova iz najboljeg pesničkog i uopšte književnog i duhovnog nasleđa (Helderlin, Ujević, Ben, Šimić, Celan, Šop, Miloš, H. Fridrih...) u svoj izrazito sopstveni pesnički glas i ritam. Tako je nastao, i još uvek se razvija, jedan od individualno najdoslednijih opusa u savremenoj bosanskoj i hrvatskoj poeziji. Trajno veran izvornom melanholičnom osećanju sveta i molskom tonalitetu pesme, Stojić, s druge strane, u ekspresivnom i formalnom smislu pokazuje hrabrost promene koja se graniči sa opasnošću. Naime, iskustvom rata, kao univerzalne propasti čovečanstva, on otvara diskurs svoje pesme ka sirovoj stvarnosti, događajima, ljudima, njihovoj patnji, kolokvijalnom jeziku i proznom načinu, direktnoj komunikativnosti. Međutim, rizik se pokazuje kao poetski izvanredno plodonosan, jer otvorenost prema spoljašnjosti ne rezultira kakofonijom, već, naprotiv, novootkrivenim mogućnostima melodije i orkestracije.