Autobusne bilješke

Selvedin Avdićeve Autobuske beleške nastale su, čudom, u autobusu ili barem na raštrkanim i labavo okupljenim autobuskim temama, uključujući putnike i vozače i perone, sa izuzetkom poslednjeg ciklusa „Putovanja u sobi“, koji je nastao, kako mu i samo ime kaže, zbog korone. U tom trenutku, međugradska autobuska rutina postala je egzotični avanturizam. Ova knjiga je pre svega o rutinama, ili tačnije, o pronalaženju značaja i lepote u njima, da ponovo pogledamo svet oko sebe rosnim očima, radoznalim i osetljivim, kao što to Selvedin Avdić uspeva. Autobuske beleške su doprinos usporavanju vremena i poziv da pogled sklonimo sa ekrana i da posmatramo, slušamo i razmišljamo o svetu oko nas. Stari recept za novo vreme, jer je autor shvatio da današnja preterana potrošnja ne vodi posmatranju, ni empatiji, a kamoli refleksiji. Beleške vraćaju meru i veru malim i običnim stvarima u kojima otkrivaju vrtoglave dimenzije. Zapisi su, pored izuzetnog „demokratskog“ senzibiliteta, koji se neselektivno i sve veličanstvenije pridržava svega oko nas, isprepleteni nenametljivom erudicijom.