Henryk Sienkiewicz
Henrik Adam Aleksander Pijus Sjenkjevič (Vola Okšejska, 5. maj 1846 – Veve, Švajcarska, 15. novembar 1916) bio je poljski književnik, novinar i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1905. godine, kao i jedna od najistaknutijih ličnosti poljskog realizma. Studirao je u Varšavi, a književnu karijeru započeo je pisanjem novinskih članaka, feljtona i pripovedaka. Putovanja po Evropi, Sjedinjenim Državama i Africi obogatila su njegov književni stil i tematski opseg njegovog stvaralaštva.
Sjenkjevič je stekao književnu slavu zahvaljujući svojim istorijskim romanima, u kojima se prepliću nacionalna istorija, avantura, ljubavna priča i moralne vrednosti. Njegovo najpoznatije delo, Quo Vadis (1896) – čija se radnja odvija u vreme vladavine rimskog cara Nerona – prikazuje progone ranih hrišćana i sukob između paganskog sveta i hrišćanskih ideala. Ovaj roman je preveden na brojne jezike i više puta je ekranizovan.
Značajno mesto u njegovom opusu zauzima istorijska trilogija – Ognjem i mačem (Ogniem i mieczem, 1884), Potop (Potop, 1886) i Pan Volodjejovski (Pan Wołodyjowski, 1888) – koja se bavi burnom istorijom Poljsko-litvanske unije tokom 17. veka. Takođe su značajni romani Bez dogme (Bez dogmatu, 1891), Porodica Polanjecki (Rodzina Połanieckich, 1895) i Krstonosci (Krzyżacy, 1900), kao i avanturistički roman za mlade, Kroz pustinju i prašumu (W pustyni i w puszczy, 1911). Njegove pripovetke — među kojima se ističu Čuvar svetionika (Latarnik), Muzikant Janko (Janko Muzykant) i Sačem (Sachem) — bave se društvenom nepravdom, siromaštvom i sudbinom pojedinca.
Sjenkjevič je bio značajan zagovornik poljskog nacionalnog identiteta u periodu kada Poljska nije postojala kao nezavisna država. Tokom Prvog svetskog rata učestvovao je u organizovanju humanitarne pomoći za poljsko stanovništvo. Preminuo je u Švajcarskoj, a njegovi posmrtni ostaci preneti su u Varšavu 1924. godine. Njegovo književno nasleđe odlikuju epski zamah, pripovedačko umeće, rodoljublje i univerzalne humanističke vrednosti.
Titel im Angebot
Bez dogme
Der 1891 erschienene Roman ist eines der berühmtesten psychologischen und sozialen Werke von Henrik Sjenkjevič. Im Gegensatz zu seinen historischen Romanen präsentiert dieses Werk eine introspektive und philosophische Darstellung des dekadenten Adels im 1
Kroz pustinju i prašumu
Der Roman spielt im 19. Jahrhundert und erzählt die Geschichte zweier junger Freunde, des vierzehnjährigen Polen Stanislaw und seiner achtjährigen Freundin Nel aus England, die im Sudan von den Rebellen des muslimischen Priesters entführt wurden Mahdi.
Kroz pustinju i prašumu
Avanturistička priča smeštena u Africi krajem 19. veka. Prati sudbinu dvoje mladih protagonista, četrnaestogodišnjeg Poljaka Stasa Tarkovskog i osmogodišnje Engleskinje Nel Rolison, koje kidnapuju sudanski razbojnici u kolonijalnom Egiptu.
Kroz pustinju i prašumu
Avanturistički roman za mlade odrasle poljskog dobitnika Nobelove nagrade Henrika Sjenkeviča, smešten u egzotičnu Afriku 19. veka. Delo, prevedeno na mnoge jezike, prati avanture dečaka Staša Tarkovskog i devojčice Nel Rolison.
Kroz pustinju i prašumu
Radnja romana odvija se u 19. stoljeću, a govori o dvoje mladih prijatelja, četrnaestogodišnjem Poljaku Stanislawu i njegovoj osmogodišnjoj prijateljici Nel iz Engleske, koje su u Sudanu oteli pobunjenici muslimanskog svećenika Mahdija.
Mirza
