Erich Fromm
Erih From (Frankfurt na Majni, 23. mart 1900 – Muralto, Švajcarska, 18. mart 1980) bio je nemačko-američki psihoanalitičar, socijalni psiholog i filozof, kao i jedna od najznačajnijih ličnosti humanističke psihoanalize. Njegov rad objedinjuje psihologiju, filozofiju, sociologiju i etiku, stavljajući u središte pažnje ljudsku slobodu, ljubav, otuđenost i odnos pojedinca prema društvu.
Odrastao je u jevrejskoj porodici, studirao sociologiju u Hajdelbergu – gde je 1922. godine doktorirao – a potom se usavršavao u oblasti psihoanalize. Bio je povezan sa Frankfurtskom školom i Institutom za društvena istraživanja, doprinoseći razvoju potonjeg povezivanjem frojdovske psihoanalize sa marksističkom kritikom društva. Nakon dolaska nacista na vlast, emigrirao je u Sjedinjene Američke Države, a kasnije je radio i u Meksiku.
Međunarodno priznanje stekao je knjigom Bekstvo od slobode (1941), u kojoj istražuje zašto bi savremeni čovek, suočen sa nesigurnošću i odgovornošću, mogao da se odrekne slobode zarad autoritarnih sistema. U delu Čovek za sebe postavlja temelje humanističke etike, dok u knjizi Zdravo društvo analizira psihološke posledice kapitalizma, konformizma i otuđenosti. Njegovo najpoznatije delo, Umeće ljubavi (1956), prikazuje ljubav kao aktivnu sposobnost koja zahteva znanje, disciplinu, odgovornost i brigu, a ne samo kao osećanje. U knjizi Imati ili biti? (1976) suprotstavlja dva osnovna načina ljudskog postojanja: posedovanje i autentično življenje.
Ostala značajna dela uključuju Psihoanaliza i religija, Zaboravljeni jezik, Marksovo shvatanje čoveka, Anatomija ljudske destruktivnosti, Umeće ljubavi i Revolucija nade.
From je kritikovao potrošačko društvo, autoritarnost, nacionalizam i dehumanizaciju, zalažući se za društvo zasnovano na solidarnosti, kreativnosti i ljudskom dostojanstvu. Njegova dela, pristupačna a istovremeno filozofski utemeljena, ostavila su trajan uticaj na psihologiju, društvenu teoriju i savremena razmišljanja o ljubavi, slobodi i smislu ljudskog života.
Titel im Angebot
Anatomija ljudske destruktivnosti
In einer Welt, in der die Gewalt in ihren verschiedenen Formen ständig zunimmt, behandelt Erich Fromm dieses Problem in einem seiner bedeutendsten Bücher auf äußerst aufschlussreiche Weise.
Anatomija ljudske destruktivnosti
In einer Welt, in der die Gewalt in ihren verschiedenen Formen ständig zunimmt, behandelt Erich Fromm dieses Problem in einem seiner bedeutendsten Bücher auf äußerst aufschlussreiche Weise.
Autoritet i porodica
In „Autorität und Familie“ analysiert Erich Fromm den Wandel von Autorität und Familie in der modernen Gesellschaft. Das Vorwort wurde von Gvozden Flego geschrieben, und das Buch enthält auch die Studie „Revolutionärer Charakter“.
Autoritet i porodica
U djelu "Autoritet i porodica", Erich Fromm analizira transformaciju autoriteta i obitelji u modernom društvu. Predgovor je napisao Gvozden Flego, a knjiga sadrži i studiju "Revolucionarni karakter".
Bekstvo od slobode
Kultna psihoanalitička studija Ericha Fromma istražuje zašto se moderni čovjek, oslobodivši se tradicionalnih stega, često vraća totalitarnim ideologijama u potrazi za sigurnošću.
Čovjek za sebe: Istraživanje o psihologiji etike
From istražuje psihoanalitičku etiku, tvrdeći da su moralni zakoni zasnovani na ljudskoj prirodi. On suprotstavlja autoritarnu i humanističku etiku, ističući važnost slobode i produktivnog karaktera za razvoj zdravog pojedinca.
Imati ili biti
Knjiga je jedno od kapitalnih dela druge polovine dvadesetog veka. Prema Fromu, ona nastavlja dve tendencije njegovih prethodnih radova – analizu sebičnosti i altruizma kao dve fundamentalne orijentacije karaktera.
Kriza psihoanalize - Analitička socijalna psihologija i društvena teorija
U knjizi From iznosi snažnu kritiku savremene psihoanalize. On smatra da se psihoanaliza udaljila od Frojdove početne revolucionarne vizije i pretvorila se u tehnički, često sterilan sistem koji ignoriše dublje ljudske i društvene dimenzije.
Kriza psihoanalize: Analitička socijalna psihologija i društvena teorija
Fromm analizira krizu frojdizma, zalažući se za sintezu psihoanalize i marksizma. Prikazuje kako društvene strukture oblikuju ljudski karakter te naglašava važnost revolucionarnog humanizma.
Marksovo shvatanje čoveka
Eine philosophische und soziologische Studie über Erich Fromm. Der Autor interpretiert das Denken von Karl Marx neu und hebt dabei dessen vernachlässigten Humanismus, seine Kritik an der Entfremdung und seine Vision von Befreiung und voller menschlicher E