Kritika rasudne snage

Preduslov za razumevanje Kritike moći rasuđivanja, Kantove fundamentalne estetske rasprave, počiva u svesti da estetika nije izvorno nauka o lepom, kako je to ustanovljeno u kulturnom shvatanju, već je nauka o čulnom znanju ( aisthēsis), koji, pored lepog, omogućava razmatranje i drugih estetskih kategorija, čime je jasno zašto je studija usmerena na razmatranje mogućnosti čulnog saznanja kao zasebnog filozofskog problema. Lepo je svakako estetski pojam i, složiće se mnogi, najvažniji, ali estetika nikako nije i ne može se svesti na pojam lepog niti sa njim izjednačavati, jednostavno zato što lep predmet i njegova slika nisu isto (“ lepo je ono što se dopada u samom sudu“, tvrdiće Kant). A zadatak estetike je da ispita mogućnost suda ukusa koji nije uperen na predmet već na njegovu ideju, koji stavlja posebnu i novu vrstu napora ispred moći suda.