Moja koža je tanja

Podeljeni na podnaslove ROM – Čitajuća memorija, Introspekcija, Zemlja nigde, Goldfingers i Ničiji ratnik, ovi intimni poetski spisi mogli su biti raspoređeni na bilo koji način, a da pritom u svakom detalju zadrže obrise lirskog ili melodramatskog subjekta. Ne nužno nežni, ne uvek saosećajni, stihovi ipak svedoče o ženskoj prirodi, o prirodi „ženskog pisanja“ (fraza koja tera sve osim muškaraca da prevrću očima); ispod gotovo providne epiderme leži intimni svet, pomalo „nejasan u duši“, kako bi rekao Arsen Dedić. I donekle, pesme svedoče i o poroku za koji drugi autor tvrdi da je tipično ženski: ponavljanje istih grešaka. Naravno, tu je i bol kao redovna kazna za melodramatske pokušaje da preuzmemo našu navodno slobodnu volju nad moćima sudbine.