Dundo Maroje / Novela od Stanca

„Dundo Maroje“ (1551), komedija Marina Držića, smatra se vrhuncem hrvatske renesansne književnosti. Radnja se odvija u Dubrovniku i Rimu, a prati sukob između oca Dunda Maroja i njegovog sina Maroja, koji troši očev novac na luksuzan život. Maroje, mladi Dubrovčanin, upušta se u ljubavne i finansijske avanture u Rimu, dok ga otac pokušava vratiti na pravi put. Komedija obiluje humorom, intrigama i živopisnim likovima: Marojevom ljubavnicom Laurom, slugom Bokčilom, koji manipuliše situacijom, i raznim trgovcima i prevarantima. Držić koristi satiru da prikaže sukob generacija, pohlepu i licemerje, ali i slavi slobodu i duhovitost Dubrovnika. Kraj donosi pomirenje, ali ne bez komičnih obrta. Delo je napisano raskošnim jezikom, mešajući narodni govor i renesansne motive, čineći ga živopisnim prikazom društva 16. veka.

„Roman o Stancu“ (1550) je kratka prozna priča, jedna od prvih novela u hrvatskoj književnosti, ispunjena renesansnim humorom i ironijom. Smeštena u Dubrovniku, priča priču o Stancu, siromašnom mladiću koji se zaljubljuje u bogatu devojku Anu. Da bi osvojio njenu naklonost, Stanac se pretvara da je bogat, što dovodi do niza komičnih situacija. Njegove laži i trikovi se otkrivaju, ali Stanac ipak uspeva da osvoji Anu zahvaljujući svojoj domišljatosti. Kroz priču, Držić ismeva društvene razlike, pohlepu i pretvaranje, dok istovremeno slavi mladalačku snalažljivost. Jezik je živahan, pun narodnih izraza, što priču čini pristupačnom čitaocu. Delo odražava renesansni optimizam i veru u ljudsku sposobnost da prevaziđe prepreke.