Ratni dnevnici 1939 - 1945.
Godine 2013, u pletenoj korpi za veš u stanu Astrid Lindgren (1907-2002), jedne od najpoznatijih svetskih dečjih spisateljica i autorke „Pipi Duga Čarapa“, pronađeno je 17 odštampanih svezaka punih isečaka iz novina i pisama.
To su bili dnevnici koje je Astrid vodila od 1939. do 1945. godine. U to vreme, 32-godišnja majka dvoje dece prihvatila je zadatak da detaljno beleži događaje tih teških ratnih godina, pokušavajući da razume šta se dešava u svetu. Međutim, Astrid je ipak znala više o ratu nego prosečna osoba u to vreme jer je radila u državnoj administraciji u cenzuri pošte, poslu koji je bio tajan i o kome nije smela da govori ili otkriva informacije koje je saznala. Ovaj posao očigledno nije bio bez rizika, ali to ipak nije sprečilo Astrid da komentariše informacije koje je saznala u dnevniku. Uz isečke iz novina i slike, bilo je toliko dodatnog materijala da je na kraju samo mali deo završio u knjizi. Knjiga je autentičan dokument tog vremena koji detaljno prikazuje svakodnevni život (srednjeklasnog) švedskog naroda, život u neutralnoj Švedskoj dok je ostatak sveta bio u ratu i osećaj zahvalnosti naroda što je pošteđen užasa o kojima su detaljno izveštavane novine i na radiju. Dnevnici su takođe pružili uvid u privatni život i ranu karijeru velike spisateljice. Međutim, dnevnici su ubrzo otkrili činjenicu da se Švedska još uvek nije u potpunosti pomirila sa svojom ulogom u Drugom svetskom ratu i da je nerado prihvatala bilo kakvo preispitivanje tadašnjih vladinih odluka i sopstvene neutralnosti. Dnevnici su jednostavno razbili neke mitove koji su neki Šveđani bili dragi, na primer, da je Švedska tek nakon završetka rata saznala za postojanje koncentracionih logora, dok Astridini dnevnici jasno pokazuju da su novine o tome pisale već početkom 1942. godine i da su ljudi o tome govorili od samog početka (videla je dokaze u pismima koja je cenzurisala). Njeni dnevnički zapisi jasno pokazuju njenu veliku humanost i empatiju. Ona pokazuje razumevanje za mržnju izbeglica prema njihovim domaćinima, za mlade ljude koji su skloni uništenju iz patriotizma. Saoseća sa vojnicima obe strane u sukobu, sa majkama palih vojnika, oplakuje gubitak toliko života i teško joj je da prihvati da čovečanstvo nije ništa naučilo posle krvavog Prvog svetskog rata.
One copy is available
