Bistri vitez Don Quijote od Manche

Don Kihot od la Manče (prvi deo 1605, drugi 1615) smatra se prvim modernim romanom i jednim od najvažnijih dela svetske književnosti. Roman je počeo kao parodija popularnih viteških romana, ali je prerastao u duboku, slojevitu priču o idealizmu, ludilu, mašti i sukobu između snova i stvarnosti.

Glavni lik je Alonso Kihano, siromašni pedesetogodišnji plemić (idalgo) iz La Manče. Nakon što je pročitao previše viteških knjiga, poludi i odlučuje da postane vitez lutalica. Uzima ime Don Kihot od la Manče, pretvara starca u konja Rosinanta, idealizuje svoju komšinicu Aldonzu Lorenco u prelepu damu srca Dulsineju del Toboso i nagovara običnog seljaka Sanča Pansu da mu bude štitonoša, obećavajući mu vladavinu ostrvom.

U prvom delu pratimo njihove komične i tragične avanture: Don Kihot napada vetrenjače verujući da su divovi, oslobađa grupu zatvorenika, bori se sa krdom ovnova, ulazi u krčme za koje misli da su zamkovi i stalno biva pretučen i ponižen. Sančo Pansa, pun narodne mudrosti, predstavlja realističan, prizemni pogled na svet i često pokušava da urazumi svog gospodara.

Drugi deo je još prefinjeniji i metatekstualniji. Junaci su već poznati iz prvog dela, pa ih ostali likovi namerno vode u nove avanture radi zabave. Servantes se bavi i lažnim nastavkom svog romana koji je neko objavio.

Delo domišljato kombinuje humor, ironiju, filozofiju i oštru društvenu kritiku španskog društva 17. veka. Don Kihot otelotvoruje plemenitog, ali naivnog idealistu spremnog da se bori za pravdu i ljubav, dok Sančo predstavlja pragmatičara i realistu. Konačno, na samrti, Kihano se odriče svog viteškog identiteta i umire kao razborit čovek. Ali upravo njegovo „ludilo“ postaje simbol ljudske težnje ka boljem, pravednijem svetu.