Kutija žigica
Zbog svoje fragmentarne i sažete forme, „Šibičica“ ostavlja utisak mozaika – svaka priča funkcioniše samostalno, ali zajedno stvaraju sliku sveta obeleženog tišinom, napetošću i neiskazanim emocijama.
„Kutija šibica“ je zbirka kratke proze Vjekoslava Bobana, strukturirana kao niz kratkih, često veoma zgusnutih i lirski intoniranih priča povezanih zajedničkom atmosferom anksioznosti, svakodnevnog života i potrage za identitetom u kasnosocijalističkom urbanom okruženju. Priče su najčešće smeštene u male, naizgled nevažne prostore – stanove, hodnike, kafiće, radionice, tramvaje – koje autor pretvara u pozornice za unutrašnje drame likova. Radnja nije u prvom planu; naglasak je na emocionalnim stanjima, sećanjima i kratkim isečcima svesti. Mali predmeti, uključujući i naslovnu kutiju šibica, postaju simboli prolaznosti, krhkosti ljudskih odnosa i pokušaja da se drže nečega što stalno izmiče. Likovi se bore sa osećanjima izolacije, nerazumevanja i neuhvatljivosti značenja. Boban često koristi minimalistički stil, oslanjajući se na sugestivne slike i detalje koji podržavaju melanholičnu, a ponekad i ironičnu atmosferu zbirke.
Jedan primjerak je u ponudi
