Elin Pelin

Elin Pelin (pravo ime Dimitar Ivanov Stojanov, 1877–1949) je jedan od najznačajnijih bugarskih pisaca 20. veka i neprevaziđeni majstor kratke priče. Rođen je u siromašnoj seljačkoj porodici u selu Bajlovo kod Sofije. Bez završetka formalnog obrazovanja, radio je kao učitelj, bibliotekar i novinar. Književni pseudonim Elin Pelin uzeo je 1897. godine, po pejzažu svog rodnog kraja.

Njegovo delo je duboko povezano sa bugarskim selom, koje prikazuje sa velikim razumevanjem, nežnim humorom, lirizmom i saosećanjem prema običnom čoveku. Elin Pelin majstorski prikazuje seljački život, njegove radosti i patnje, lukavstvo, siromaštvo, veru i sudbine običnih ljudi suočenih sa teškim društvenim okolnostima. Njegova najpoznatija dela su zbirka priča Razkazi (1904. i 1911.), novela Gerakovi (1911.), roman Zemlja (1928.) i humoristične priče o Pižu i Pendu na Šopenovom dijalektu. Pisao je i dečju književnost, među kojima se ističu avanture Jana Bibijana.

Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao dopisnik, a kasnije je obavljao visoke kulturne funkcije: bio je upravnik Muzeja Ivana Vazova i predsednik Saveza bugarskih pisaca. Njegov stil karakteriše jednostavnost, bogatstvo narodnog jezika i suptilna ironija. Elin Pelin ostaje klasik bugarske književnosti i jedan od najčitanijih bugarskih autora, čija dela i danas zrače toplinom, humanizmom i dubokim poznavanjem seljačke duše.