Sumnjivo lice / Pokojnik
U komediji „Sumnjivo lice“ Nušić ismejava tadašnje društvo sa svim manama koje vidi u vlasti pod vlašću dinastije Obrenović. Komedija „Pokojnik” je poslednja komedija koju je Nušić napisao u 70. godini, sa sličnom tematikom.
U prvom periodu svog dramskog stvaralaštva, Nušić je bio pod uticajem ruskog pisca Nikolaja Vasiljeviča Gogolja. O tome sam pisac govori u predgovoru komedije „Sumnjivo lice“, koju je prvobitno nazvao „golotinja u dva čina“. Čuvena Gogoljeva drama „Revizor” inspirisala je pisca „Sumnjivog lica”, ali je dramski zaplet povezao sa našim prilikama i prirodom. On ne kritikuje tadašnji birokratski aparat Srbije sa istom žestinom i oštrinom kao Radoje Domanović u svojim satirima, ali ipak dovoljno snažno da prikaže obrenovićevsku vlast u pravom svetlu.
Komedija „Pokojnik“ je poslednja satirična komedija koju je Nušić napisao u svojoj 70. godini. I u njemu oštro osuđuje društvo u kome vladaju licemerje, nemoral i preljuba.
Komedija želi da pokaže da pojedinac, Pavle Marić, nema šanse da se bori protiv vlasti i kapitala. Lakše je društvu dokazati da je živ čovek mrtav, nego što Pavle uspeva da dokaže da je živ.
Komedija je podeljena na uvod i tri čina, a vreme radnje je neodređeno.
Likovi su, opet, metafore društva i korumpirane vlasti, ali za razliku od komedije Sumnjivo lice, ovde su likovi predstavnici društva u kome vlast drži samo nekoliko obrazovanih ljudi, ali ljudi sumnjivog morala. Uz glavnog junaka Pavla Marića, tu su likovi njegove supruge Rine, drugovi Novaković, Spasoj, Ljubomir i drugi državni službenici.
Komedija se završava porazom, glavni junak ne uspeva da se osveti za učinjenu nepravdu i odlazi poražen.
Jedan primerak je u ponudi
