Život kao igra

Ova knjiga je napisana prvenstveno zbog moje četvoro dece. Trudio sam se da budem prisutan u njihovom vaspitanju, da ih volim, igram se sa njima, smišljam priče za laku noć, podržavam, vodim, pomažem im da odrastu i nađu svoje mesto pod suncem. U nekoj fazi mog života, svako od njih mi je postavio pitanje na koje nisam znao da odgovorim: Zašto živimo? Šta je smisao našeg postojanja? Mogao bih da ih tešim religioznim idejama, citiram filozofe, ubacujem fraze uličnih mudraca. Ali ja sam agnostik, smatram filozofiju nerazumljivom interpretacijom nerešivih problema i ne verujem onima koji misle da sve znaju. Najbolje što sam mogao jeste da im ispričam crtani film u kojem profesor Baltazar, želeći da pomogne mladom sugrađaninu, iz svog magičnog automata „cedi” knjigu svog životnog uspeha.