Triologija: Molloy, Malone umire, Neimenjivi
On je obeležio savremenu epohu kao malo ko drugi, a njegovi heroji ili „junaci“ sa svojim emocionalnim i moralnim dilemama, opterećeni egzistencijalnom anksioznošću i vestima o kataklizmama i mogućim apokalipsama, bliži su nam nego ikad.
Beketova trilogija sastoji se od tri romana: Moloj (1951), Maloun umire (1951) i Neimenljivi (1953). To su ključna dela modernističke i egzistencijalističke književnosti 20. veka, u kojima Beket postepeno demontira klasičnu radnju, identitet likova i samu narativnu strukturu.
- Moloj
Roman je podeljen na dva dela.
Prvi deo pripoveda Moloj, skitnica koji pokušava da pronađe svoju majku. Njegovo putovanje je haotično, puno ponavljanja, digresija i gubitaka pamćenja. Njegovo fizičko stanje propada, kreće se sve teže (prvo hoda, zatim vozi bicikl, konačno puzi), a naracija postaje sve nepouzdanija. Drugi deo prati Morana, detektiva koji je zadužen da pronađe Moloja. Kako radnja napreduje, Moran postaje sve više sličan Moloju – fizički i mentalno propada, njegov svet se raspada, a granica između progonitelja i progonjenog postaje zamagljena.
- Melon umire
Glavni lik, Melon, leži nepomično u sobi, čekajući da umre. Vreme provodi pričajući priče i praveći spiskove svojih preostalih stvari. Pokušava da stvori likove (npr. Sapo/Makman), ali njegova naracija stalno izmiče kontroli. Granica između Melouna i njegovih likova postaje zamagljena. Roman se postepeno raspada na fragmentarne misli i prekide, sve do naglog i nepotpunog završetka.
- Neimenovani
Najradikalniji deo trilogije. Nema klasične radnje. Glas bez tela, bez identiteta i bez jasne pozicije u prostoru govori u dugom, gotovo neprekinutom monologu. Narator preispituje sopstveno postojanje, sumnja u sve identitete koji mu se pripisuju (Moloj, Meloun, itd.) i pokušava da dostigne tišinu – ali ne može da prestane da govori. Završava čuvenom rečenicom: „Moram da nastavim. Ne mogu da nastavim. Nastaviću.“
Jedan primerak je u ponudi
